preobrazaj
Autor zervopoula | 3 Mar, 2009
PREOBRAŽAJ Čekam je, kao što sam i mnogo puta ranije. Ne znam da li sam nervozniji nego inače, ali mi jače titra pred očima njena pojava i više peče njeno prisustvo u mislima. Želim je željom svih prošlih maštanja. Već četiri meseca se smejem na silu i odbrojavam dane do njenog povratka. Trovao sam se svim poznatim lažima, bezuspešno pokušavajući da ošamutim čežnju i strast, sačuvam ono malo preostalog jadnog ponosa i svesti. Bože, kako mi je nedostajala! Ponekad sam je psovao iz dna duše, onako – za stvarno, kako to radiš najgorem neprijatelju... i uistinu je nisam želeo, nisam čeznuo...Ali onda bih se samo podsetio da je imam... i osetio kako me ispunjava sećanje na sve podvige i pobede koje sam odneo otkako je moja. Čekam je. Grizem raskrvarenu zanokticu. Znam njen položaj kada otvorim vrata. Ona uvek zamišlja da je u nekom crno-belom filmu u kom je ona zavodljiva mala sobarica sa dušom i smislom za humor, a ja razmaženi bogataš koji otkida na prvi pogled, na vratima apartmana. Volim njene folirantske igre. Danas želim da podlegnem svakoj. Nije se sigurno nešto drastično izmenila. Farmerke joj tako dobro stoje, mada je u suknji kao boginja – uhvatiću je oko struka i uvući unutra. Oduševiće se. Počeće da se pretvara i brani, kao – želi da sačeka, kao smetaće joj narukvice i one njene glupave ogromne alke. Neće se buniti kad mi budu zveckale pod prstima. Ne znam šta prvo da joj kažem... da li da smislim? Najviše bih želeo da njenu kosu...da se njena kosa još sa vrata prostre po meni, i krene da me golica po vratu. Ona i njena kosa. Ruke joj klize... kakvi će joj biti nokti? Voleo bih da me ponovo (kao ono jednom) slučajno ogrebe po ramenu i da mi se posle beskrajno izvinjava, a ja da se sledećih dana uvek setim toga kada pogledam u ogledalo i da se svaki put pokvareno nasmejem. Sad, kad joj otvorim vrata, sama će poleteti ka meni. Biće našminkana i mirisaće na neki novi parfem koji je kupila u Briselu. Opiće me oblak, i ja ću ga udahnuti, sa sve njom. Čekam je.Tačno na vreme! Ona nikad nije kasnila (možda malo u početku)! Otključavam joj, promatra me iz svoje stare poze. Ne znam u šta pre da gledam. Malo joj je kosa svetlija, da li sam već video ranije... ne znam kada ni zašto, ali slučajno mi je oko zalutalo na njen iskrzani nokat na levom kažiprstu, slomljen ili oštećenog laka, ne znam šta li je. Znam samo da nisam mogao da se odvojim od njega. Gledao sam ga hipnotisan, i on je gledao mene i nemo mi se rugao. Znao je da me je podsećao na nokte neke nadrndane kasirke ili šalteruše. Valjda je ušla i ljubili smo se, nemam pojma. Sela je, zapalila cigaru, počela da priča svojim piskutavim glasom. Tipično. Kada sam je pomilovao po kosi, uspeo sam da zaboravim zlurado prisustvo njenog nokta, ali me je odjednom spopala takva želja da je potanko ispitam šta je ona to tamo radila i, bre, s kim se smucala.